Опет женидба Стојана Јанковића 0001    Вино пију до два побратима 0002    У Котару, граду бијеломе: 0003    Једно јесте Јанковић Стојане, 0004    А друго је од Сибиња Јанко, 0005    Вино служи Комен капетане. 0006    А беседи од Сибиња Јанко: 0007    „Побратиме Јанковић Стојане, 0008    Јеси л’ чуо ђе казују људи 0009    Преко мора краља Милутина 0010    Што он има лијепу ђевојку 0011    Да је ’наке у свијету нема. 0012    Просиле је од Босне спаије, 0013    И од мора велике делије, 0014    И немачки стари генерали 0015    И мисирски велики бегови, 0016    Па је нико није испросио. 0017    Сад је бабо метнуо на лутрију, 0018    Па је много благо потурио ─ 0019    Опет њему у лутрији дошла. 0020    Сад је свуда књиге растурио, 0021    По свијету на чтири стране: 0022    ‚Ко год има добра коња свога 0023    Нека иде у поље на кошију, 0024    Јер ће бити трка на кошији 0025    И извешће се лијепа ђевојка!” 0026    А ти, побро Јанковић-Стојане, 0027    Ти имадеш сокола ђогата, 0028    Иди шњиме у поље кошију, 0029    Те ти добиј лијепу ђевојку, 0030    Јер се, побро, оженио ниси, 0031    А сада се можеш оженити!” 0032    А беседи Јанковић Стојане: 0033    „Не будали, побратиме Јанко, 0034    Далеко је преко мора сињег ─ 0035    До мора су четири конака, 0036    И од мора двадесет и четири, 0037    Ту ћу мога ђога саморити 0038    Па ћу с њиме ја срамотан бити!” 0039    А то слуша Комен капетане, 0040    Мили сестрић Јанковић-Стојана, 0041    Па он спушта чашу и мараму, 0042    Па беседи својему ујаку: 0043    „Дај, ујаче, сокола ђогата 0044    Да ја с њиме идем на кошију 0045    Да добијем лијепу ђевојку ─ 0046    Ђевојку ћу теби поклонити, 0047    А ти мени сокола ђогата!” 0048    Онда њему ујак проговара: 0049    „Иди, синко, просто теби било!” 0050    Кад то чуо Комен капетане, 0051    А он иде на танану кулу, 0052    Па облачи дивно одијело, 0053    Па опрема сокола ђогата, 0054    Оседла га седлом цариградским, 0055    А заузда уздом саратлинском, 0056    Он пољуби ујака у руку: 0057    „Збогом остај, мој мили ујаче!” ─ 0058    „ Збогом синко, сретно теби било!” 0059    А што кажу до сињега мора 0060    Да имаду четири конака, 0061    То је Комен за конак машио, 0062    Брже себи виче скелеџију, 0063    Превезе се преко мора сињег ─ 0064    Док је свога коња одморио, 0065    Па се ђоги на рамена баци, 0066    Па он оде преко поља равна. 0067    А штопкажу и говоре људи 0068    Да су двадест четири конака, 0069    То је Комен за четир’ смашио, 0070    А двадесет с ђогом поклопио. 0071    Кад је једно јутро поранио, 0072    Па он игра сокола ђогата, 0073    Опази га краљу Милутине, 0074    Па дозива два џелата млада: 0075    „Ид’те, децо, у поље широко, 0076    Те сретните онога јунака, 0077    Питајте га ко је и како је, 0078    Куд је пош’о, шта је наумио, 0079    Иштите му коња и узмите, 0080    Подајте му благо небројено!” 0081    Ту одоше двије вјерне слуге, 0082    Сусретоше Комен-капетана, 0083    Питају га ко је и како је, 0084    Куд је пош’о, шта је наумио: 0085    „Одакле си, од кога си града, 0086    Продаји нам сокола ђогата!” 0087    Ондај вели Комен капетане: 0088    Ја сам од Котара града бијелога, 0089    Мили сестрић Јанковић-Стојана, 0090    Па сам чуо, казују ми људи 0091    Да ће бити трка на кошији, 0092    Изићи ће лијепа ђевојка, 0093    Мила ћерка краља Милутина. 0094    То је чуо мој мили ујаче, 0095    Дао ми је сокола ђогата 0096    И посл’о ме у поље кошију 0097    Да добијем Луцију ђевојку ─ 0098    Луцију ћу ујку поклонити, 0099    Ујак мени сокола ђогата; 0100    А што од мене ви коња иштете, 0101    Не дам коња до живота мога ─ 0102    Ако узмем сабљу бабајкињу, 0103    Обојицу оћу погубити! 0104    Одбише се два џелата млада, 0105    Он разигра сокола ђогата, 0106    Право оде под танану кулу, 0107    Па он ода сокола ђогата. 0108    А под кулом три кола играју, 0109    Тад се Комен у коло увати, 0110    Ту у колу Луција ђевојка, 0111    Сво је коло висом надвисила, 0112    А љепотом коло зачинила. 0113    Игра јунак Комен капетане, 0114    Па се маши руком у џепове, 0115    Све ђевојке редом даривао, 0116    Свакој даде по десет дуката, 0117    А Луцији стотину дуката, 0118    Па он иде на танану кулу. 0119    Како дође, капу с главе скиде, 0120    Божју помоћ краљу називаше, 0121    Љуби краља у скут и у руку 0122    И пред њега у земљицу црну. 0123    Тад га пита краље Милутине: 0124    „Одакле си, од кога ли града, 0125    Како ли се зовеш по имену?” 0126    Он се њему право казивао: 0127    „Господине, краљу Милутине, 0128    Ја сам главом Комен капетане 0129    Од Котара града бијелога, 0130    Мили сестрић Јанковић-Стојана, 0131    Па је мене ујак опремио 0132    И дао ми сокола ђогата 0133    Да добијем у пољу ђевојку ─ 0134    Ђевојку ћу ујку поклонити, 0135    Он ће мени сокола ђогата, 0136    Нег’ ми кажи, господине краљу, 0137    Кад ће бити трка на кошији?” ─ 0138    Он му каже: 0139    „Рани, сине, сокола ђогата, 0140    Нема трке до недељу дана, 0141    А кад пукну на граду топови, 0142    А препукну на мору топови, 0143    Тад ће бити трка на кошији, 0144    Извешће се лијепа ђевојка!” 0145    Тако стаде недељицу дана; 0146    Кад пукоше на мору топови, 0147    Препукоше на граду топови, 0148    Изведоше лијепу ђевојку, 0149    Одведоше ј’ у поље широко 0150    И у крилу иљаду дуката. 0151    Изиђоше коњи и јунаци, 0152    Па свилени гајтан разапеше, 0153    Све стадоше један до другога: 0154    Најпре сташе од Босне спаије, 0155    Па ондајке од мора даије, 0156    До њи сташе мисирски бегови 0157    И немачки славни генерали, 0158    Па ондајке двие краљеве слуге, 0159    Па до слугу бијесно Латинче 0160    На својему вранцу без биљеге, 0161    Ондај после Комен капетане 0162    На својему соколу ђогату. 0163    То рекоше, таки потекоше 0164    И свилени гајтан претргоше: 0165    Потекоше од Босне спаије, 0166    Утекоше од мора даије, 0167    Потекоше мисирски бегови 0168    И немачки славни генерали, 0169    Потекоше, свима утекоше; 0170    Утекоше две краљеве слуге, 0171    Потекшое, свима утекоше; 0172    Сад потече бијесно Латинче, 0173    Све претече у пољу широку! 0174    Ђе да видиш Комен-капетана ─ 0175    Из ћустека ђогу попуштава, 0176    Док претече све у пољу редом. 0177    Кад погледа кроз поље широко, 0178    Ал’ далеко измакло Латинче! 0179    Сад он пушти сокола ђогата, 0180    Те претече б’јела Латинина. 0181    Ал’ повика бијело Латинче: 0182    „Чујеш, море, Комен-капетане, 0183    Зар не жалиш сокола ђогата, 0184    Таког коња у Србина нема, 0185    Ни у Срба нити у Турчина, 0186    Ни у нашег краља честитога ─ 0187    Све четири му плоче отпануле, 0188    Из копита црна врца крвца!” 0189    Кад то чуо Комен-капетане, 0190    А он одја сокола ђогата, 0191    Подиже му ноге све четири. 0192    Кад он виђе да је пријевара, 0193    Он се брже на ђогата баци. 0194    Далеко му измаче Латинче; 0195    Он потеже златну бакрачлију, 0196    Те удара сокола ђогата. 0197    Ал’ се ђого није научио 0198    Да се златном бакрачлијом туче, 0199    Па он сави ноге све четири, 0200    Па он леже у пољу широку. 0201    Кад то види Комен-капетане, 0202    Тад се јунак врло карленисао, 0203    Па помену Бога истинога. 0204    Тад повика пребијела вила: 0205    „Зар не видиш, Комен-капетане, 0206    Ђе ћеш данас изгубити главу 0207    Што ђогата бакрачлијом тучеш! 0208    Ево има шеснаест годин’ дана 0209    Како коњиц има господара, 0210    Господара Јанковић-Стојана, 0211    Јошт га није тук’о бакрачлијом ─ 0212    Ђе је теби татарска канџија!” 0213    Тад се Комен дете осетио, 0214    Па потеже свиленуканџију, 0215    Па удари својега ђогина. 0216    Скочи ђогат на ноге лагане, 0217    Он се њему на рамена баци, 0218    Па га сави свиленом канџијом. 0219    Да л’ је коме стати те гледати, 0220    Не би рек’о да то коњиц јесте, 0221    Но би сваки у себи мислио 0222    Да су њему крила потурена, 0223    Па претече б’јела Латинина. 0224    Кад долети у поље ђевојци, 0225    Он извода сокола ђогата, 0226    У џеп метну иљаду дуката, 0227    Па он попи кафу и ракију, 0228    Па узима лијепу ђевојку, 0229    Те је за се на ђогина баци. 0230    У то стиже бијело Латинче: 0231    „Та ти, курво, Комен-капетане, 0232    Нећеш одвест’ лијепе ђевојке, 0233    А џаба ти иљаду дуката!” 0234    Обазре се Комен капетане, 0235    Па потеже сабљу бабајкињу, 0236    Те пос’јече б’јела Латинина, 0237    Па он оде преко поља равна. 0238    Кад је дош’о на оно море сиње, 0239    А он брже скелеџију виче, 0240    Превезе се преко мора сињег. 0241    Када дође до Котара града, 0242    Далеко га ујак опазио, 0243    Пред њега је курва пошетао, 0244    Руке шире, у лице се љубе, 0245    Комен ујка у бијелу руку, 0246    Па му даде лијепу ђевојку, 0247    Њему ујко сокола ђогина. 0248    Та ’накога не има сокола 0249    Као што је д’јете Комен капетане!